freedom

   Sad bi oni koji me poznaju već rekli:''Opet si se nešto povampirio, opet si protiv nas.'' Mada ja, da budem iskren više i ne znam koji su ''naši'' , a koji ''njihovi''. Al' no dobro.

    Elim, u naslovu je sve rečeno. Inače, NAMERNO sam stavio izvor odakle je ovaj tekst. Ja sam sve ovo znao još od ranije, ali sada želim da još neko sazna. Tekst je malo duži, ali vredi pročitati. Tekst sledi......

    Последњих година србски поздрав победи, салутирање, уобичајено се врши са три раширена прста: палцем, кажипрстом и средњим прстом, а да се ретко ко упитао шта овај поздрав значи, одакле и од када потиче. Они који су себи заиста поставили ово питање, дошли су до врло неочекиваних сазнања.

Ако питате самозване «стручњаке» од када се овај поздрав користи међу Србима, неретко ће те добти одговор «одувек», а ако их питате шта значи, рећи ће вам да три прста представљају Свету Тројицу. Истинитост ових њихових тврдњи можемо врло лако проверити. Ако је заиста истина да се овај поздрав користи «одувек», за очекивати је да га видимо на сликама старих србских уметника који су дочаравали тренутке из наше славне историје. Ако не ту, а оно барем од када се појавио фотоапарат. Било би врло природно видети одушевљене србске борце после Церске или Колубарске битке, или после пробоја Солунскога фронта како показују три прста. Међутим, таквих слика и фотографија нема.Чак ни у многобројним записима, било историографским, социолишким или етнографским, нигде нема ни словца о та три прста.

У том случају кренимо и даље, према данашњици. Долазимо до Другог светског рата. За очекивати је да ћемо овакав поздрав видети на мноштву фотографија бораца Равногорског, четничког, покрета чији «наследници» највише и користе овакав поздрав. Ипак, ни ту се ама баш ни на једној слици не види да ико показује три прста, нити се и у једном опису неког значајног догађаја помиње да је ико икада показао три прста као знак некаквог одушевљења. Интересантно је да то чак не помињу ни странци који су у то време боравили у четничким јединицама. Нигде ништа о три прста код Срба.

Ипак, успели смо пронаћи неке изворе из времена Другог светског рата, који помињу, или показују овакав поздрав. Изненађује чињеница да ти извори не воде ка србским четницима, или било којим другим србским јединицама, већ на сасвим супротну страну, ка хрватским усташама. Наиме, хрватске усташе, о којима не треба посебно трошити речи, полагали су заклетву своме «поглавнику» пред римокатоличким свештеником са раширена три прста, палцем, кажипрстом и средњим прстом, десне руке. Овакав поздрав хрватске усташе преузеле су од немачких СС јединица, мада се по неким изворима наслућује да су Хрвати овакав поздрав користили чак и у Првом светском рату.

Слично су заклетву полагали и елитни србски одреди у Другом светском рату, одреди Србског Добровољачког Корпуса. Сличност је у томе што се подизала десна рука и што су се мали и домали прст постављали једнако као и код усташа, али ту се свака сличност завршава. И код једних и код других, мали и домали прст су спојени и савијени уз длан, код усташа јер другачије не могу да се рашире остала три прста, а код СДК-а да се покаже једниство Божанске и људске природе у Господу Исусу Христу. Ратници СДК-а су заклетву Краљу Петру II Kaрађорђевићу полагали са спојеним палцем, кажипрстом и средњим прстом, као символом јединства Свете Тројице, управо онако како се православни осењују часним Крстом.

Порекло оваквог коришћења спојена три прста, као и малог и домалог спојених и савијених на длану, потиче још из четвртога века, и времена Светога Мелетија Архиепископа антиохијскога. У то време су се Хришћани борили са aријанским јеретицима. Између осталога, спор око природе Господа Исуса Христа довео је и до тога да Архиепископ Антиохијски Мелетије руком дочарава присутнима на Сабору тројично јединство Божије. Када је Архиепископ Мелетије спојио три претходно раширена прста, из њих се виде светлост као муња.

Прво раздвајање прстију, «раздвајање Свете Тројице» код Срба десило се почетком деведесетих година прошлога века, и за то је најодговорнији тадашњи вођ опозиције, а данас антисрбски прегаоц Вук Драшковић. Од времена успона несрећнога Драшковића Срби заборављају стари хришћански поздрав са спојена три прста и узимају антихришћански са раздвојена три прста. На ово су упозоравали и различити четнички листови у емиграцији, али и разне омладинске националне организације у отаџбини. Остаје нам нада да ће будући нараштаји имати уши да чују упозорења која им данас упућујемо, те да ћемо одбацити овакав начин салутирања и обновити православни поздрав који користимо већ дуже од хиљаду година.

Preneto sa: Centar za istraživanje pravoslavnoga monarhizma

Da li ste znali sve ovo?

Da li Vi dižete tri prsta?

Šta za Vas simbolizuje taj pozdrav?

    Usred polja žita nedaleko od Ptuja(Slovenija), seljani su primetili pšenicu uleglu u obliku više krugova, što je izazvalo uznemirenost i različite komentare. 

     „Pre dve godine, u vreme pred samu žetvu, skoro na istom mestu, na zemlji koju obrađuje ‘Perutnina’ iz Ptuja primećena je slična pojava, samo što je uzorak tada bio jednostavniji“, rekli su medijima Ivo, Lojze i Stanko, meštani koji žive nedaleko od mesta događaja. Oni su potvrdili da ni tada nije utvrđeno ko ili šta je napravilo tajanstvene krugove, čiji je prečnik oko 80 metara. „Pšenica je polegnuta u suprotnom smeru od kazaljke na satu i nema znakova da se do mesta neobične pojave iko dovezao bilo kakvim vozilom“, kažu očevici.

    Od subote uveče, veliki broj ljudi došao je da vidi neuobičajenu i nesvakidašnju pojavu, neki i iz udaljenih krajeva Slovenije. „Kada bismo bili preduzetni, mogli bismo ovu našu zanimljivost skupo da prodamo“, kažu domaćini, među kojima ima onih koji su uvereni da su pšenicu u obliku krugova poređala bića koja obični ljudi još ne primećuju.

    Ovo nije prvi put da se u Sloveniji pojavljuju neobični krugovi. Prvi put je to bilo 2000. godine na jednom polju nedaleko od Murske Sobote, a 2005. su se pojavili kod Pobrežja. Iako su meštani slučaj prijavili policiji, nikada nije otkriveno ko je odgovoran.


blic.co.yu

Pre nekoliko nedelja u okolini planine Goč ubijen je J.H. (34). On je bio na putu za Makedoniju gde je trebao da poseti svoju rodbinu. Tokom puta je naišao na dva dečka/mladića koja su stopirala, on je stao i naravno povezao ih. Na jednom parkingu u okolini Paraćina su zaustavili mladića, svladali ga, vezali mu ruke lisicama, zatim nastavili put do Trstenika, a potom do planine Goč. Tamo su ga u njegovom autu držali vezanog sat vremena, dok su oni kopali jamu. Izvukli su ga iz vozila, ubili tupim predmetom, a zatim ga bacili u jamu koju su potom zakopali.

Policija je veoma brzo reagovala i uhapsila dvoje osumljičenih. Utvrđeno je da su ga ubili zbog automobila koji su oni kasnije prodali I TO ZA 1000 EURA!!! Da ironija bude veća, ubice su po zanimanju ''čuvari javnog reda i mira''.

Dok sam pisao ovaj članak setio sam se da je negde nakon 2000. godine ubijena jedna gospođa zbog (čini mi se) 200 dinara.

Moje pitanje je; koliko u ovoj idiotskoj zemlji vredi jedan ljudski život??? Kako je moguđe da su ti monstrumi i sadisti živeli (a bojim se da veliki broj još uvek živi) među nama. Da li je za to krivo i društvo i sistem ove zemlje? Da li smo za to krivi i mi?

Pogledajte ove prelepe životinje. To su mlade foke iz Kanade. One su lepe, bele, čiste...krasne!!!  One žive svojim bezbrižnim fokovskim životom...

 I sve je sjajno i bajno, ali u čemu je problem...ove životinje se svakodnevno ubijaju; i to ne ni zbog krzna, ne zbog hrane...nego, eto, čisto zbog neke strasti za ubijanjem.

Elem, u Kanadi postoji sasvim novi vid turizma, odnosno sporta. A kako izgleda ovaj vid ''sporta''? Evo ovako; vozite se jednim manjim brodićem...i vi se tako vozite po onoj kanadskoj hladnoći...i kada u jednom trenutku ugledate foku vi iskačete iz broda i trčite ka njoj. Od ''alata'' kojeg nosite je samo jedna toljaga. Dakle, vi iskačete, dolazite do foke i prebijate je do smrti, dokle je ne uništite u potpunosti, odnoso dok ne pojedini delovi tela ne otpadnu, i vi je tako udarate i udarate dokle vam ne dosadi. Jeste, vidite da je ona gotova, ali vi ne prestajete dokle se god ne zadovoljite.

Ne, ne, ne ovo je nešto potpuno novo. Ovo nije ono primitivno ubijanje životinja zbog krzna, hrane, kljova, ne znam ni ja... Ovo je potpuno novo, ubijate zbog čistog zadovoljstva. Znači imali ste tešku nedelju i ne znate šta će te, ne znate gde će te da napunite baterije...pa eto vam odgovora - U KANADU, ZEMLJU DEMOKRATIJE, ZEMLJU GRAĐANSKIH PRAVA,  ZEMLJU TOLERANCIJE...  Welcome to Canada

Čitam danas u Blicu jedan, zaista frapirajući članak, kratak je pa ću ga na brzinu prepisati;  ide ovako:

Nikol Riči na svojoj zabavi ne želi cure teže od 45 kilograma

Mršavica Nikol Riči, prijateljica Paris Hilton, u e-mailu poslatom prijateljima u kojem ih poziva na zabavu, napisala je da ne želi dolazak devojaka koje su teže od 45kg. O mršavosti ćerke Lajonela Ričija mediji mesecima vode rasprave jer se po njenoj figuri može pretpostaviti kako ima problema sa anoreksijom, što je ona uvek odlučno demantovala.   (Blic, 01. jun 2007)

                                           Nicole Richie

KO JE OVDE LUD? Ok, prvo što je to diskriminacija osoba koje su teže od 45 kg. Mislim šta, oni će, valjda staviti kantar na ulazku i hajde svi redom koji hoće unutra na kantar? Pa ako se utvrdi da imate 49kg. neće te moći da uđete unutra jer ne izgledate dovoljno anoreksično??

A drugo, i mnogo važanija stvar, koju poruku Nikol Riči šalje mladim devojkama? Danas, kada manekenke padaju u nesvest na pisti zbog slabe ishrane, neko može da organizuje ovako nešto?! Iskreno, prošla me je volja da komentarišem ovu frajlu Riči.

I nikad ona neće znati kakav je osećaj kada ode te kod dede na selo pa on sa tavana skine KULEN... Pa ga onako lepo iseče... Joj... mislim da ću vikend otići do dede!