Pre nekoliko dana mi je uginuo hrčak. Moja Olgica. Bio sam totalno sje*an. Neverovatno koliko se mi ljudi možemo vezati za te nama drage životinjice. Toliko mi je bilo žao da sam i na neke obaveze zaboravio, nisam dolazio na blog, u stvari nisam uopšte uključivao kompjuter... Da je bilo teško - bilo je.

    Sada polako dolazim sebi, eto, čak sam odlučio i članak da napišem... Inače, moja Olgica nije bila baš nešto aktivan hrčak(a koji jeste?). Obično je ceo dan spavala, a celu noć orcovala. Kada bi ja sao za kompjuter ona bi se odmah probudila i počela da mi skakuće...sada toga nema!!! A nekad je sam i je i ja budio rečima :''Pa 'di si mala moja zgadijo?!''. A ona bi na to odreagovala tako što podigne glavu, pogleda me i vrati se da spava...heheh! Nedostaje mi!!!