freedom

    Da je ova izreka (po ko zna koji put) bila u pravu, pokazali su nam juče Stonsi na Ušću. Kako je izgledao moj put na koncert sada će te čuti. 

Četvrtak, 12. jul 2007.

    Idem ja po gradu i gledam svu onu frko oko EXIT-a i žalim što ove godine ne idem na festival. Gledam one Engleze, kampere... I TADA ODLUČUJEM DA ŽELIM I JA DA BUDEM DEO CELE TE GUŽVE. Razmišljam koga da pozovem, ko bi bio spreman da ide... i tako se ja setim jedne devojke (zvaćemo je D). Okrećem ja D, a već je negde oko 6 p.m. i kao što sam očekivao ona je ZA, ali još samo da vidimo ko bi još išao. Kaže ona meni da će se čuti sa našim zajedničkim drugom (zvaćemo ga S) pa će mi javiti. 10 sati uveče zove ona meni i kaže mi da nema od EXIT-a ništa, da idemo na Stonse. Takođe mi kaže da su oni našli dve karte, a da ja brzo nađem kartu. Šalje mi ona mail sa brojevima telefona i adresa gde bi trebalo da ima karata.  Odlučujem da idem na spavanje.

Petak, 13. jul 2007.

    Ustajem oko 10 i okrećem one brojeve što mi je dala. Prva četir broja što mi je dala imaju karte i to po regularnoj ceni (2.850,oo din). Prekidam da okrećem brojeve jer kapiram da ima još karata. Oblačim se oko 13 h i odlazim u Bazar u poslovnicu Comtrade-a gde kupujem kartu. Mojoj sreći kraja nema. Ali sad treba organizovati prevoz....hm....Drug S kaže da će on sve to srediti. OK.

Subota, 14. jul 2007.

    Ustajem oko 10h. Jedem. Kupam se. Još neke stvari da obavim i ja sam spreman. Dobijam SMS od D koja mi kaže da nam bus polazi u 16h kod sajma i da je karta 600 din. Dogovaramo se da se nađemo u 14:30 na stanici. OK, malo su kasnili, ali OK. Uputili smo se ka sajmu i tamo smo stigli negde oko 15h. Na tom parkingu ima oko 10 buseva, i ja gledam onaj najlošiji i govorim im :'' Nadam se da ono nije naš bus''. Kasnije se ispostavilo da to baš jeste naš bus. OK, šta sad, bitno je da ja idem na koncert. 16h a bus ne kreće. Onaj kondukter nam govori da će krenuti u 16:30 jer nisu još svi došli. Nema veze, bitno je da nam je tu pivo i voda, a sve ostalo je manje važno. Kao što je onaj kondukter i rekao da će bus krenuti u 16:30 tako je i bilo. Izlazimo iz NS-a i priključujemo se na auto-put, gde imamo prvo kraće stajanje. Zašto stajemo, niko ne zna. Ali ubrzo nastavljamo dalje. Nakon 5-10 minuta ja osetim neki smrad. Pitam D i S da li oni osećaju nešto, na šta mi oni odgovaraju negativno. Kad ono, nakon nekoliko minuta i oni osaćaju nešto. Ali ne samo oni nego celi bus. PONOVO STAJEMO!!! Izlazimo svi iz autobusa i vidimo kako se gume dime. Neki iz autobusa odlučuju da stopiraju, a neki (među kojima i mi) da čekamo novi bus, koji bi (po rečima kondukera) upravo trebao da stigne. I čekamo....i čekamo....i čakamo...i nakon pola sata do sat dolazi bus koji je već pun. Iako je bus pun, mi nalazimo mesta da sednemo i to negde blizu šaraga. U šaragama su sedeli neki fini ljudi (dve baš fine gospođe, ćerka i dva sina) sa kojima smo se baš dobro slagali. Ulazimo u Beograd.

I konačno Ušće.....

    Iz busa smo izašli u 20 minuta do 8. Znamo da je Električni orgazam prošao, ali šta sad...makar smo stigli. Prolazaimo kroz neke šumice po prašini tražeći ulaz. Dolazimo do nekog ulaza, ali to nije naš. Pitamo nekog pandura gde je ulaz P2, on nam nešto govori na šta se mi pravimo da smo razumeli. Sve u svemu odlučujemo da pratimo masu. Opet prolazimo kroz neki park, i nakon duge šetnje nalazimo naš ulaz. Prolazimo sve kontrole i KONAČNO ULAZIMO!!!! Kada smo našli i mesto, za koje smo mi mislili da je najbolje, počinjemo da se prepuštamo ugođaju. Svira predgrupa The Answer, za koju sam čuo da je očajna, ali se ispostavilo sasvim suprotno. Ta predgrupa me je oduševila, i pokušaću da nabavim nešto od njih. U 21 The Answer se povlače sa bine, i pušta se tiha muzika....svi čekamo da konačno vidimo Rolling Stones...Čujem nekog iza mene kako govori da će početi da sviraju posle 21:30. Čekamo. A dok čekamo, gledam ko je oko nas. I tu su bili svi fini ljudi. Sa leve strane i iza mene je bila neka starija ekipa sa kojima sam isto bio u OK odnosima, tako da nisam morao da brinem da će me neko od te grupice pokrasti. Sve u svemu, zaključujme da su oko nas fini ljudi. I TRENUTAK KOJI SMO SVI ČEKALI SE PRIMAKAO!!! Počinje da se čuje muzika, pali se centralni video-bim, na kom se smenjivaju slike članova Rolling Stonesa, i na kraju znak grupe i na frhu bine se pale male vatre i mali vatrometi. Masa ludi. I ONI konačno izlaze na binu. Masa je u transu. Naravno, počinju sa pesmom Start me up. Ređale su se pesme, a Mik Džeger je izgledao mlađi neko ikad. Nije stao ni pola minuta, a ima 64 GODINE!!! Takođe, tokom koncerta Mik je pokazao svoju poliglotsku stranu, pa tako da je često pričao na veoma dobrom srpskom. Ali meni je najjači bio kada je predstavljao svoj bend, pa kada je jednoj crnkinji na srpskom rekao:''Imaš lepu suknju, a ružne sandale.'' Zatim je Kit Ričards otpevao dve pesme...I ONDA SLEDI SPEKTAKL!!! Bina ulazi u publiku i cela grupa sa njom. Pevaju velike hitove kao što su It's only rock'n'roll, Satisfaction, Paint in black i drugi. Povlače se sa bine, i tada sledi najduži aplauz i urlikanje. Oni se vraćaju na binu sa pesmom Brown sugar. Sledi vatromet i još duže urlikanje publike.  Okrećemo se ka izlazu. Dolazimo do parkinga i tražimo bus. U busu naravno svi nasmejani, raspoloženi, prezadovoljni.....stvar je jasna - koncert je bio i više nego uspešan. Izlazimo iz BG-a i idemo za naš Novi Sad, u koji smo došli u 2 posle ponoći.

Posledica koncerta: bolu me noge, grlo, litra znoji je izašlo iz mene, uši mi i dalje bruje... :)  BILO JE FENOMENALNO!!!